Irena Žolio-Kiri (1897-1956)

Irena Žolio-Kiri (1897-1956)

Irena Žolio-KiriIrena Žolio-Kiri

Fizičarka i hemičarka, dobitnica Nobelove nagrade

I sama briljantna naučnica, ona je starija ćerka Marije Kiri. Irena se oduvek interesovala za hemiju. Diplomiravši u srednjoj školi, odmah je postala asistent svoje majke u Institutu za radijum u Parizu. Odbranila je doktorsku tezu o alfa zracima polonijuma 1925. g.

Upoznala je Frederika Žolioa, svog budućeg supruga i partnera u istraživanju u Institutu za radijum. U svojim eksperimentima bombardovali su aluminijum alfa česticama i proizveli supstancu čije se zračenje, slično prirodnoj radioaktivnosti, smanjilo. Prvi su proizveli veštačku radioaktivnu supstancu. Godine 1934. par je počeo da proučava pozitronsku emisiju. Zajedno sa svojim suprugom, Irena je dobila Nobelovu nagradu za hemiju 1935. g.

Irena i Frederik Žolio-Kiri tokom zajedničkog radaIrena i Frederik Žolio-Kiri tokom zajedničkog rada

Kasnih 30-ih godina prošlog veka ona je imenovana za zamenicu državnog sekretara za naučno istraživanje francuske vlade, a zatim je izabrana za profesora na Sorboni 1937. g. Nakon Drugog svetskog rata, par je nadgledao građenje i puštanje u rad prvog francuskog atomskog reaktora. Godine 1946. Irena je postala direktorka Instituta za radijum koji je osnovala njena majka.

Podržavali su puštanje u rad prvog francuskog atomskog reaktoraPomagali su pri puštanju u rad prvog francuskog atomskog reaktora

Bila je slabog zdravlja poslednjih godina svog života. Kao i njena majka, umrla je od leukemije 1956. g. Kćerka supružnika Žolio-Kiri, Helen, i njihov sin Pjer, takođe su postali veoma poznati naučnici.