Gertruda Bel Elion (1918-1999)

Gertruda Bel Elion

Biohemičarka i farmakolog, dobitnica Nobelove nagrade

Kćerka litvanskih i poljskih emigranata, Gertruda je rođena u Njujorku 1918. g. Diplomirala je na Hanter koledžu, ali je za ženu bilo teško da pronađe posao u nauci u tim vremenima, tako da je započela karijeru kao nastavnica u srednjoj školi. Kasnije se zaposlila kao asistent Džordža H. Hičingsa u istraživačkim laboratorijama Burroughs-Wellcome.

Elionova, radeći uglavnom sa Hičingsom, pronašla je lekove za efikasnu borbu protiv mnoštva bolesti. Njihovi izumi obuhvataju i 6-merkaptopurin (Purinetol), prvi lek za leukemiju. Takođe joj se pripisuje otkriće pirimetamina (Daraprim) za malariju, Aciklovira (Zovirax) za virusni herpes i Azatioprina (Imuran), prvog imuno-supresiva ( lek koji sprečava odbacivanje presadjenog organa) korišćenog u transplantacijama.

Zajedno sa nekoliko drugih lekova, pripisuje joj se i prvi lek za virusni herpes

Zajedno sa Hičingsom i Ser Džejmsom Blekom, Elionova je dobila Nobelovu nagradu za medicinu 1988. g. za otkrića važnih principa tretmana lekovima. Duge godine njenih istraživanja rezultirale su sa oko 45 patentiranih lekova. 1991. g. postala je prva žena koja je primljena u Nacionalnu kuću slavnih pronalazača i koja je dobila Nacionalnu medalju za nauku.

Priznata je zbog otkrića brojnih značajnih lekova

Nikada se nije udavala. Posvetila je čitav život nauci.